Джобс вә униң маңиш адити
Стив Джобс йиғилиш заллирида олтурушни яхши көрмигән. Муһим бир нәрсини муһакимә қилиш керәк болса, у адәмни сейиргә чақиривалған. Кафегә яки проектор залиға әмәс, пәқәт Пало-Алтониң кочилиридин маңип өтүшкә
Уолтер Айзексон Джобсниң тәрҗимәиһалида, мөтибәр сөһбәтләр үчүн у һәрдайим узун сейирни тәрҗиһ қилған дәп язған. Apple ниң бәзи ачқучлуқ қарарлири дәл мана мошу сейирләрдә туғулған. Джобс кимнидур ишкә алмақчи болғанда яки йеңи мәһсулат ойлимақчи болғанда, кочиға чиқивалған
Вә у бу ишни пәқәт ялғуз қилмиған. Марк Цукерберг бу адәтни өзлештүргән. Джек Дорси йиғилишларни маңип өткүзгән. Барак Обамаму муһим йәккә сөһбәтләр үчүн сейирни тәрҗиһ қилған
Лекин нәмишқа? Оддий маңишта немә бар?
Стэнфорд исбатлиди: маңиш сени иҗадийрақ қилиду
2014-йили Стэнфорд университетиниң психологлири Мариали Оппеццо вә Дэниел Шварц бир қатар тәҗрибиләрни өткүзди, улар ениқ жавап бәрди
Қатнашқучиларни гуруппиларға бөлгән. Бири ичкири жайда олтурған, йәнә бири жүгүрүш жолида маңған яки кампуста сейир қилған. Андин һәммисигә стандарт иҗадийлиқ тестлири берилгән: мәсилән, оддий бир буюмни ишлитишниң мүмкин қәдәр ғәйриадий усуллирини ойлап чиқиш
Нәтижә күтүлмигән дәрижидә күчлүк болған: маңғанларда иҗадий ойлаш уртичә 81% гә өскән, олтурғанларға салиштурғанда. Вә қизиқарлиқ тәрипи шуки, адәм қайтип олтурғандин кейинму бу тәсир бир мәзгил давам қилған. Сейир мәсни алдиға «зарядқа» қилғандәк
Бу walking meetings ниң нәмә үчүн брейнштормлар вә стратегиялик сөһбәтләргә яхши маслишидиғанлиғини, лекин жәдвәлләрни яки буғалтерлиқ һесабатларни талқилашқа маслашмайдиғанлиғини чүшәндүриду
Сейирдә мәстә немә болиду
Маңғанда мәстә бирнәччә жәриян бирвақитта башлиниду
Қан елиши. Маңиш мәсқа қан елишини 15–20% гә ашуриду. Көпрәк қан — нейронларға көпрәк кислород вә глюкоза. Қарар қобул қилиш вә мурәккәп ойлашқа жававдар префронтал кортекс қошумчә озуқланиш алиду
Default Mode Network. Бу мәсниң бир қатар райунлириниң тори болуп, муәйиән вәзипигә диққәт қилмиғанда активлиниду. Дәл мана у «сәргәрдан ойлар», күтүлмигән ассоциацияләр вә «о, я болса немә болиду...» дегән пурсәтләргә жававдар. Маңиш мәсни бу торниң активрақ ишлейдиған режимигә өткүзиду
Кортизол. Оттура дәрижидики жүкләмә стресс гормонининг сәвийисини чүшүриду. Керилгәнәңдә мәс «уруш яки қач» режимигә өтиду вә йеңи идеялар чиқиришни тохтитиду. Маңиш бу керилишни елиду
BDNF. Маңиш Brain-Derived Neurotrophic Factor, нейронларниң өсүши вә тириклигини рағбәтләндүридиған оқсилниң сәвийисини ашуриду. Уни бәзидә «мәс ширдати» дейишиду. Erickson KI et al. (2011, PNAS) тәтқиқати көрсәтти: бир йиллиқ аэроб машиқлар кәксә адәмләрдә гиппокамп көлүмини 2% гә ашурған вә мәкан есини яхшилиған
Пәқәт Джобс әмәс
Маңғанда ойлаш идеяси йеңи әмәс. Аристотел пәлсәпини шагиртлири билән Ликей бағчисида маңип оқутқан. Униң мәктивини «перипатетик» дәп атиған, грекчә peripatein — «маңмақ» дегән мәнидә
Бетховен Вена кочилирида чөнтикидә дәптәр билән узун сейир қилған, нурғун теми маңғанда туғулған. Дарвин һәр күн бағчисидики изни бойлап бир нәччә чөгрәк маңатти, у бу изни «ойлиниш сокиқи» дәп атиған. Мәсилә алаһидә тәс болғанда, у башлиниш нуқтисиға ташларни тизип қоюп, һәр чөгрәктә бирни елип ташлиған
Ницше язған: «Барлиқ һәқиқий улуғ ойлар маңғанда келиду». Бу «Бутларниң шапиғи» дин, 1889-йил
Стэнфорд пәқәт пәлсәпичиләр, композиторлар вә алимлар әсирләр бойи интуитив билгән нәрсини илмий жәһәттин исбатлиди
Тәбиәт тәсирни күчәйтиду
Қейәрдә маңишни таллиялайдиған болсаң, бағча яки дәрәхликлик кочини талла
Стэнфорддин Грегори Братман 2015-йили көрсәтти: тәбиәттә 90 минут маңиш субгенуал префронтал кортексниң — руминацияға, йәни негатив ойларни мәжбурий қайтилашқа жававдар мәс райуниниң активлиғини азайтиду. Тирик йол бойлап маңиш бундақ тәсир бәрмигән
Бағчида сейир пәқәт йеңи нәрсиләрни ойлап чиқишқила ярдәм бермәйду, әскисини қайтилашни тохтитишқиму ярдәм бериду. Қош тәсир
Walking meeting ни қандақ өткүзүш
Буни мунтизим қилидиған адәмләрдин бир нәччә әмәлий мәслиһәт:
- Әң көп икки-үч адәм. Төт адәм тротуарға сиғмайду, сөһбәт жүпләргә парчилинип кетиду
- Чөгрәк маршрут. Башланған жайға қайтиш үчүн, офистин үч километр йирақта қелип қалмаслиқ үчүн
- Ноутбук вә слайдларсиз. Walking meeting презентация үчүн әмәс, идеялар, стратегия вә тәклип-пикирләрни муһакимә қилиш үчүн
- 30–40 минут. Бу 2–3 чөгрәк вә бир яхши сөһбәт үчүн йетиду
- Кейин язып қоюш. Асасий ойларни қайтип кәлгәндин кейин дәрһал язмисаң, унтуп қелиш оңай
Хуласи
Джобс модиға ийип маңмиған. У маңған, чүнки маңғанда яхшириқ ойлиниду. Стэнфорд буни тасдиқлиди: иҗадийлиқ 81% гә өсиду, мәс идея чиқириш режимигә өтиду, стресс чүшиду
Сениңгә Apple кампуси вә Пало-Алто кочилири кирәкмәс. 30 минут тинч маңалайдиған һәр қандақ маршрут йетиду. Кейинки қетим телефон қилиш орниға хизмәтдишиңни сейиргә чақирип бақ. Яки мурәккәп вәзипигә олтурмай турупла чиқип маңип кел
Әң яхши идеялар үстәл үстидә сийрәк келиду
Мәнбәләр
- Oppezzo M, Schwartz DL. "Give Your Ideas Some Legs: The Positive Effect of Walking on Creative Thinking." Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition, 2014. → APA
- Bratman GN et al. "Nature experience reduces rumination and subgenual prefrontal cortex activation." PNAS, 2015. → PNAS
- Erickson KI et al. "Exercise training increases size of hippocampus and improves memory." PNAS, 2011. → PNAS
- Isaacson W. "Steve Jobs." Simon & Schuster, 2011.
Қедимлириңизни санашни башлаңлар
Qozgal-ни тегин чүшүрүңлар — автоматик қедем сениши вә айлиқ мукапат тартуши