Немишкә қәдәм сани йолғузла йетәрлик әмәс

10 000 қәдәм — әң яхши мәхсәт. Лекин дуканда астилиқ билән маңған 10 000 қәдәм билән бағчида тез маңған 10 000 қәдәм — жүрәк, өпкә вә мускулларға пүтүнләй башқа жүк. Санағуч уларни айриплайду

Ахирқи 10 жилда тәтқиқатлар бир нәрсини көрситип кәлмәктә: маңиш сүръити — саламәтликниң мустәқил бәлгүси. Қәдәм сани вә еғирлиғи бирдәк, лекин сүръити пәрқлиқ икки кишидә бурунла өлүш хәвпи вә биологиялиқ қериш сүпити пәрқлиқ болиду

Яхши хәвәр — бу оңшалғили болиду. Саатму керәк әмәс


Duke 2019: аста маңидиғанлар биологиялиқ җәһәттин тезирәк қериду

2019-жили Терри Моффит вә Расселл Полдрак Дьюк университетидин надир дизайнлиқ тәтқиқат бастурди. Улар Йеңи Зеландиядин туғулғандин буян күзитилгән 904 кишини алди. 45 яштики һәммиси өлчәнди: адәттики маңиш сүръити вә биологиялиқ яшниң 19 биомаркери — мий, өпкә, чиш, терә, иммунитет

Нәтижә ениқ болди. 45 яштики аста маңидиғанларниң мийи вә тени қерирақ еди. Мий һәҗми кичигирәк. Кортекс назукрақ. Когнитивлиқ тестлар начаррақ

JAMA Network Open · 2019
Дьюк университети, Dunedin Study, 904 киши
Rasmussen LJH et al. 45 яштики адәттики маңиш сүръитиниң 19 маркер бойичә биологиялиқ яш билән мунасивитини көрсәтти. Аста маңидиғанларниң мий һәҗми кичигирәк, кортекси назук, когнитивлиқ көрсәткүчлири начаррақ еди.

Маңиш сүръити — қеришниң сәвәви әмәс. У униң белгиси. Жүрәк, өпкә, мускул, нерв системиси — сүръәтни сақлаш үчүн һәммиси керәк


UK Biobank: brisk walking өлүшни 20%ниң азайтиду

2018-жили Стаматакис вә Сидней университетиниң командиси UK Biobank мәлуматлирини тәһлил қилди — 50 000дин ошуқ киши 14 жилғичә күзитилди. Улар бир нәрсигә қариди: өзи баһалиған маңиш сүръити. Аста, оттура яки тез

Яш, җинис, BMI, темәкә челиш, омумий паалийәт вә йемәкликни инавәткә алғандин кейинму расм таза болди:

  • «Тез» сүръәттә маңидиғанларниң — аста маңидиғанларға қариғанда пүтүн сәвәплик өлүш хәвпи 20% төвән
  • Жүрәк-қан тамур өлүшигә тәсири техиму чоң: −24%
  • Тәсир яш билән күчийиду — 60тин кейин әң ениқ

«Тез» дегән қандақ сүръәт

  • Аста маңиш: 3 км/саатқичә (≈ дукан көрүш)
  • Адәттики маңиш: 4-5 км/саат
  • Тез (brisk) маңиш: 5-6 км/саат (сөзләләйсиз, лекин нахша ейтлмайсиз)
  • Толиму тез: 6,5+ км/саат (енгил жүгүрүшкә йеқин)

Узун өмүр үчүн босуға тәхминән 5 км/саат


Cadence: бир минуттики 100 қәдәм — алтун нуқта

Кэтрин Тюдор-Локк вә хизмәтдашлири 2018-жили онлиған лабораторийлик тәтқиқатларни жинғилап, омумий босуғини тапти: бир минуттики тәхминән 100 қәдәм = көп чоңлар үчүн оттура сүръәт

British Journal of Sports Medicine · 2018
38 тәтқиқатниң системилиқ қарап чиқиши, 1 184 чоң киши
Tudor-Locke C et al. көрсәтти: бир минуттики 100 қәдәм оттура 3 МЕТкә тоғра келиду. Бир минуттики 130 қәдәм — қаттиқ сүръәт босуғиси.

Әмәлиятта: 10 секундта 16-17 қәдәм қилсаң, brisk walking сүръитидә маңиватисән


Саатсиз қандақ өлчәш

  • Сөһбәт сино. Толуқ җүмлә ейталайсиз — нормал. Нахша ейталайсиз — толиму аста. Сөзләләмәйсиз — толиму тез
  • 10 секунд санаш. 10 секундни бекитип, қәдәмни сан. 16-18 — brisk walking
  • Сүръәтлик музыка. 100-130 BPM плейлист түз. Битқа маңсаң, керәклик cadence өзлүгидин келиду

Сүръәтни ашуруш мүмкинму

Шундақ. Бу туғма әмәс. Маңиш сүръити үч нәрсә билән бекитилиду: пут мускуллириниң күчи, жүрәк-қан тамур қурвити вә яратиш. Үчилисини мәшиқ қилишқа болиду — алаһидә 50яштин кейин

  • Интерваллар. 1 минут тез қәдәм, 2 минут адәттики. 5-10 қетим тәкрарла
  • Пут күчи. Олтириш-туруш, лонжалар, пәлемпәйгә көтирилиш. Һәптидә 2 қетим
  • Аста ауышиш. Адәттики сүръитиң 4 км/саат болса — күндә бир маңишни 4,5-5 км/саатта қилишқа тиришқин

Хуласә

Маңиш сүръити бу:

  • Биологиялиқ яшниң бәлгүси (Duke 2019)
  • Өлүшниң мустәқил алдин-ала көрсәткүчи (UK Biobank 2018)
  • Аддий мәхсәт: 100 қәдәм/мин = brisk walking
  • Мәшиқлашидиған — интерваллар вә пут күчи билән

Әгәр Qozgalда 10 000 қәдәмлик силсиләң бар болса — униңға күндә бир тез маңиш қош. Сөзләләйдиған, лекин нахша ейтиш қийин болған сүръәттә 15-20 минут

Немишкә дәл 10 000 қәдәм екәнини чүшиниш үчүн бизниң алаһидә мақалимиз бар

Мәнбәләр

  1. Rasmussen LJH, Caspi A, Ambler A et al. "Association of Neurocognitive and Physical Function With Gait Speed in Midlife." JAMA Network Open, 2019. → JAMA
  2. Stamatakis E, Kelly P, Strain T et al. "Self-rated walking pace and all-cause, cardiovascular disease and cancer mortality." British Journal of Sports Medicine, 2018. → BJSM
  3. Tudor-Locke C, Aguiar EJ, Han H et al. "Walking cadence (steps/min) and intensity in 21-40 year olds: CADENCE-adults." British Journal of Sports Medicine, 2018. → BJSM
  4. Dempsey PC, Musicha C, Rowlands AV et al. "Investigation of a UK biobank cohort reveals causal associations of self-reported walking pace with telomere length." Communications Biology, 2022. → Nature
  5. Studenski S, Perera S, Patel K et al. "Gait Speed and Survival in Older Adults." JAMA, 2011. → JAMA
Qozgal

Қедимлириңизни санашни башлаңлар

Qozgal-ни тегин чүшүрүңлар — автоматик қедем сениши вә айлиқ мукапат тартуши

Барлиқ мақалиләр