Немишкә қәдәм сани йолғузла йетәрлик әмәс
10 000 қәдәм — әң яхши мәхсәт. Лекин дуканда астилиқ билән маңған 10 000 қәдәм билән бағчида тез маңған 10 000 қәдәм — жүрәк, өпкә вә мускулларға пүтүнләй башқа жүк. Санағуч уларни айриплайду
Ахирқи 10 жилда тәтқиқатлар бир нәрсини көрситип кәлмәктә: маңиш сүръити — саламәтликниң мустәқил бәлгүси. Қәдәм сани вә еғирлиғи бирдәк, лекин сүръити пәрқлиқ икки кишидә бурунла өлүш хәвпи вә биологиялиқ қериш сүпити пәрқлиқ болиду
Яхши хәвәр — бу оңшалғили болиду. Саатму керәк әмәс
Duke 2019: аста маңидиғанлар биологиялиқ җәһәттин тезирәк қериду
2019-жили Терри Моффит вә Расселл Полдрак Дьюк университетидин надир дизайнлиқ тәтқиқат бастурди. Улар Йеңи Зеландиядин туғулғандин буян күзитилгән 904 кишини алди. 45 яштики һәммиси өлчәнди: адәттики маңиш сүръити вә биологиялиқ яшниң 19 биомаркери — мий, өпкә, чиш, терә, иммунитет
Нәтижә ениқ болди. 45 яштики аста маңидиғанларниң мийи вә тени қерирақ еди. Мий һәҗми кичигирәк. Кортекс назукрақ. Когнитивлиқ тестлар начаррақ
Маңиш сүръити — қеришниң сәвәви әмәс. У униң белгиси. Жүрәк, өпкә, мускул, нерв системиси — сүръәтни сақлаш үчүн һәммиси керәк
UK Biobank: brisk walking өлүшни 20%ниң азайтиду
2018-жили Стаматакис вә Сидней университетиниң командиси UK Biobank мәлуматлирини тәһлил қилди — 50 000дин ошуқ киши 14 жилғичә күзитилди. Улар бир нәрсигә қариди: өзи баһалиған маңиш сүръити. Аста, оттура яки тез
Яш, җинис, BMI, темәкә челиш, омумий паалийәт вә йемәкликни инавәткә алғандин кейинму расм таза болди:
- «Тез» сүръәттә маңидиғанларниң — аста маңидиғанларға қариғанда пүтүн сәвәплик өлүш хәвпи 20% төвән
- Жүрәк-қан тамур өлүшигә тәсири техиму чоң: −24%
- Тәсир яш билән күчийиду — 60тин кейин әң ениқ
«Тез» дегән қандақ сүръәт
- Аста маңиш: 3 км/саатқичә (≈ дукан көрүш)
- Адәттики маңиш: 4-5 км/саат
- Тез (brisk) маңиш: 5-6 км/саат (сөзләләйсиз, лекин нахша ейтлмайсиз)
- Толиму тез: 6,5+ км/саат (енгил жүгүрүшкә йеқин)
Узун өмүр үчүн босуға тәхминән 5 км/саат
Cadence: бир минуттики 100 қәдәм — алтун нуқта
Кэтрин Тюдор-Локк вә хизмәтдашлири 2018-жили онлиған лабораторийлик тәтқиқатларни жинғилап, омумий босуғини тапти: бир минуттики тәхминән 100 қәдәм = көп чоңлар үчүн оттура сүръәт
Әмәлиятта: 10 секундта 16-17 қәдәм қилсаң, brisk walking сүръитидә маңиватисән
Саатсиз қандақ өлчәш
- Сөһбәт сино. Толуқ җүмлә ейталайсиз — нормал. Нахша ейталайсиз — толиму аста. Сөзләләмәйсиз — толиму тез
- 10 секунд санаш. 10 секундни бекитип, қәдәмни сан. 16-18 — brisk walking
- Сүръәтлик музыка. 100-130 BPM плейлист түз. Битқа маңсаң, керәклик cadence өзлүгидин келиду
Сүръәтни ашуруш мүмкинму
Шундақ. Бу туғма әмәс. Маңиш сүръити үч нәрсә билән бекитилиду: пут мускуллириниң күчи, жүрәк-қан тамур қурвити вә яратиш. Үчилисини мәшиқ қилишқа болиду — алаһидә 50яштин кейин
- Интерваллар. 1 минут тез қәдәм, 2 минут адәттики. 5-10 қетим тәкрарла
- Пут күчи. Олтириш-туруш, лонжалар, пәлемпәйгә көтирилиш. Һәптидә 2 қетим
- Аста ауышиш. Адәттики сүръитиң 4 км/саат болса — күндә бир маңишни 4,5-5 км/саатта қилишқа тиришқин
Хуласә
Маңиш сүръити бу:
- Биологиялиқ яшниң бәлгүси (Duke 2019)
- Өлүшниң мустәқил алдин-ала көрсәткүчи (UK Biobank 2018)
- Аддий мәхсәт: 100 қәдәм/мин = brisk walking
- Мәшиқлашидиған — интерваллар вә пут күчи билән
Әгәр Qozgalда 10 000 қәдәмлик силсиләң бар болса — униңға күндә бир тез маңиш қош. Сөзләләйдиған, лекин нахша ейтиш қийин болған сүръәттә 15-20 минут
Немишкә дәл 10 000 қәдәм екәнини чүшиниш үчүн бизниң алаһидә мақалимиз бар
Мәнбәләр
- Rasmussen LJH, Caspi A, Ambler A et al. "Association of Neurocognitive and Physical Function With Gait Speed in Midlife." JAMA Network Open, 2019. → JAMA
- Stamatakis E, Kelly P, Strain T et al. "Self-rated walking pace and all-cause, cardiovascular disease and cancer mortality." British Journal of Sports Medicine, 2018. → BJSM
- Tudor-Locke C, Aguiar EJ, Han H et al. "Walking cadence (steps/min) and intensity in 21-40 year olds: CADENCE-adults." British Journal of Sports Medicine, 2018. → BJSM
- Dempsey PC, Musicha C, Rowlands AV et al. "Investigation of a UK biobank cohort reveals causal associations of self-reported walking pace with telomere length." Communications Biology, 2022. → Nature
- Studenski S, Perera S, Patel K et al. "Gait Speed and Survival in Older Adults." JAMA, 2011. → JAMA
Қедимлириңизни санашни башлаңлар
Qozgal-ни тегин чүшүрүңлар — автоматик қедем сениши вә айлиқ мукапат тартуши